Годинама слушамо мантру о Инђији као најбољем месту за породицу. То је наравно далеко од истине, а посебно су у незавидном положају самохране мајке. Помоћ коју добијају од општине је мизерне.
Замислите да сте мајка нпр. само једног детета које је школарац и живите у кирији. Ваша плата је 70.000. На кирију и режије оде минимум 25.000. За живот вам остаје 45.000. Да ли је то довољно за достојанствен живот?
Члан покрета Грађанин Душан Бубуљ сматра да нам је потребна промена социјалне политике која обухвата и самохране мајке.
„Као што сви знате држава је у последњих пар година повећала новчане додатке за рођење детета, даје се 20 хиљада евра за куповину стамбеног објекта и др. То је за похвалу али мене као грађанина наше прелепе државе и општине мучи једна ствар а то је ШТА ЈЕ СА САМОХРАНИМ РОДИТЕЉИМА? На општинском нивоу самохрани родитељи НЕМАЈУ НИКАКВУ ПОМОЋ ОД ОПШТИНЕ изузев социјалне помоћи што је мизерно. А проблема је много, и за све њих није надлежна општина. Самохрани родитељи немају права на повраћај пдв за бебећу опрему, ако су којим случајно незапослени НЕ МОГУ ДА СЕ ЗАПОСЛЕ зато што им се не толерише што узимају боловање због детета не могу да раде трећу и др. Инђија као једна од најразвијенијих општина у Србији није у стању да помогне самохраним родитељима, пошто се за то нема како кажу нема новца јер су потребни нови рефлектори, плаћање фудбалском судији пун пансион у хотелу и још много других жалосних случаја. Ово говорим као родитељ и саосећам се са самохраним родитељима који сваки дан воде битку и боре се за СВОЈУ ДЕЦУ. Надам се да ће се то једног дана променити и да ћемо на самохране родитеље обраћати више пажње„, поручује Душан Бубуљ.