Сваког 22. септембра од 2000. године обележава се Дан без аутомобила. То је управо и последњи дан Европске недеље мобилности која за циљ има промовисање немоторних видова превоза као и квалитетног и функционалног јавног превоза. У кампањи учествује више од 3.000 градова и општина широм Европе обелажава овај дан, али не и Инђија.
Иако једна од најразвијенијих општина у овом делу Европе, Инђија не може да се подичи епитетом да је урбано мобилна. Многе улице немају тротоаре, многи постојећи су у веома лошем стању, насеља нису повезана бициклистичким стазама, мали број грађана користи јавни превоз, а бициклистичка стаза која спаја центар са другим крајем града је у овом моменту потпуно нефункционална.
Покрет Грађанин се о првог дана свог рада бори за град који је пре свега прилагођен пешацима и бициклистима, а потом аутомобилима. Велика предност Инђије је та што се налази у срцу равнице, што веома погодује изградњи мреже бициклистичких стаза. Нажалост, овај потенцијал се уопште не користи, и данас бициклисти представљају веома угрожену групу у саобраћају.
Ово су наших 6 предлога за поваћање урбане мобилности у Инђији.
- ФОРМИРАЊЕ ОДЕЉЕЊА ЗА САОБРАЋАЈ И УРБАНУ МОБИЛНОСТ
Предуслов свих промена на пољу урбане мобилности јесте формирање одељења које ће се искључиво бавити овом темом. Многи градови широм Европе имају одељења у оквиру општинске управе које се баве побољшањем саобраћаја и тиме да он постане прилагођен пешацима и бициклистима.
Главни град Србије Београд је пре неколико година формирао Секретаријат за урбану мобилност. Потребно је систематизацијом Општинске управе направити одељење којем ће једини посао бити саобраћај на територији општине Инђија. У том одељењу је потребно да седе саобраћајни инжењери и архитекте.
2. ИЗГРАДЊА ОБИЛАЗНИЦЕ
Највећи проблем насеља Инђија када је реч о саобраћају јесте пролазак шлепера кроз центар града. Тај проблем се може решити само изградњом обилазнице. Пре деценију је изграђен североистични крак обилазнице, а након тога кренуло се са планирањем југостичног крака који треба да споји Апатинску пивару и Хенкел. Међутим, иако су извађене све грађевинске дозволе и урађен пројекат, та обилазница још није изграђена.
Постоји велика опасност и да неће, јер није изграђен подвожњак на деоници брзе пруге, кроз који обилазница пролази. Када се пруга пусти у рад, тиме ће се изгубити шанса да се изгради југостични крај обилазнице. Без комплетне обилазнице, Инђија никада неће моћи да урбану мобилност доведе на ниво на који је потребна да би могла да се пореди са уређеним европским градовима.
3. СТАНИЦЕ ЗА ИЗНАЈМЉИВАЊЕ БИЦИКАЛА
У план развоја Инђије до 2027. потребно је убацити формирање бициклистих станица. Грађани би имали своје персонализоване картице са којима би могли да изнајме бицикл у центру града и да се са њим нпр. одвезу до Шангаја, где би га оставили на станици у том насељу. У сваком селу у центру треба поставити по једну станицу.
Примера ради, Љубљана важи за један од најчистијих градова на свету где бицикл користи велики број грађана. Пре неколико година, годишња карта износила је 3 евра. Граду Љубљани није важан профит од изнајмљивања бицикала, већ желе да смање коришћење аутомобила који су главни узрок загађеног ваздуха у центрима града. Чист ваздух нема цена.
4. ПОВЕЗИВАЊЕ НАСЕЉА ПЕШАЧКО-БИЦИКЛИСТИЧКИМ СТАЗАМА
Повезивање насеља Инђија са околним местима треба да буде приоритет. Инђија не спада у групу великих општина, и права је штета да околна села нису повезана стазама са насељем Инђија, које је центар општине и где је неопходно доћи обавити административне послове. Приоритет треба бити изградња бициклистичке стазе до Аутлета и стазе до Љукова и Јарковаца. Примера ради, стазом су повезани Стара и Нова Пазова, као и Путинци и Жарковци. То су све суседне општине које су на сличном нивоу развоја као Инђија.
5. ДОНОШЕЊЕ ПЛАНА УРБАНЕ МОБИЛНОСТИ
Инђији је потребан План урбане мобилности за наредних 10 година. У њему треба да се дефинишу главни проблеми, начини решавања, као и предлози за унапређење урбане мобилност попут изградње бициклистичких стаза или постављање станица за изнајмљивање бицикала. Наравно, то све радити у сарадњи са грађанима и стручном јавношћу. Инђија има бициклистичка удружења, и они морају бити укључени и процес израде свих планове који се тичу саобраћаја у центру.
6. СУБВЕНЦИЈЕ ЗА КУПОВИНУ БИЦИКАЛА
Од наредне године Инђија би требало да субвенционише куповину бицикала. То је пракса у Европи годинама, а од ове године то чини и Нови Сад. Куповина бицикала није мали издатак, и многима би значило када би Општина дала 50% средстава.
Такође, треба радити на едукацији грађана, а у склопу ње треба из фонда Савета за безбедност саобраћаја одвојити новац за куповину светала. Многе саобраћајне незгоде дешавају се јер бициклисти нису видљиви у ноћним сатима.
Питање урбане мобилности је веома сложено питање да постоји безброј предлога и решења како она да се повећа. Ми овим само желимо да отворимо ово питање и инђијској јавности, а њиме превасходно треба да се баве стручњаци који су завршили школу за то. Ми се надамо да је ово само почетак тога да Инђија за 10 година буде српска престоница мобилности, где ћете моћи потпуно безбедно да шетата и да возите бицикл, а да ће загађеност ваздуха бити на минимуму.